Masti su potrebne nasem organizmu kako bi funkcionisao. Kako su vitamin i minerali, neke amino kiseline esencijalne za funkcionisanje naseg organizma, tako postoje i masti, masne kiseline koje su esencijalne za funkcionisanje naseg organizma. To su esencijalne masne kiseline poznatije kao EFA : ALA (alpha-linoleic acid) i LA (linolenic acid). Ove dve vrste esencijalnih masti se najcesce nazivaju ALA kao omega 3 i LA kao omega 6. LA odnosno ima inflamatorno dejstvo na nas organizam i necemo se puno osvrtati na njih. Treba napomenuti da je za funkcionisanje organizma veoma vazan odnos omega 3 i omega 6 masti u ishrani. Novija istrazivanja su pokazala da je trenutni unos esencijalnih masnih kiselina kod ljudi u odnosu 25:1 u korist omega 6 u dosta slucajeva cak i 50:1, dok je prema nauci idealan odnos 4:1 u korist omega 6. Neka istrazivanja su pokazala da bi idealan odnos bio 1:1, otkriveno je da je se ishrana nasih predaka iz paleolita odnos unosa omega 3 i omega 6 bio 1:1, a kako je od tog perioda do tada doslo da malih promena u genetskom materijalu treba nastojati da odnos unosa esencijalnih masti bude sto blizi ovom odnosu. Hrana nasih predaka je bila bogatija omega 3 masnim kislelinama.
Omega 3 su esencijalne masne kiseline, esencijalne jer su potrebne organizmu radi opstanka i zato sto se moraju uneti hranom, suplementima, organizam ih ne moze proizvesti. Omega3 predstavlja grupu masti,i pod ovim nazivom su obuhvacene : ALA (Alpha-linolenic acid), DHA (Docosahexaenoic acid), and EPA (Eicosapentaenoic acid). Riblje ulje spada u grupu omega 3 masnih kiselina jer se sastoji od EPA i DHA. Dok ALA mozemo naci u lanu, lanenom ulju, orasima. Nas organiza ne moze koristiti ALA u tom obliku, potrebno je da ALA budu konvertovane u EPA i DHA. Nas organizam ima tu sposobnost uz pomoc enzima, cinka, magnezijuma, vitamina B6 i biotina. Visok nivo insulina i kortizola moze blokirati ovu konverziju. Nakon delovanja enzima i pomenutih vitamina i minerala koju ucestvuju u ovoj reakciji ALA se konvertuje u EPA a EPA u daljem procesu konverzije moze biti konvertovan u DHA i PGE3 ( prostaglandin, odnosno jedan od ) koji ima antiinflamatorno dejstvo. Medjutim postavlja se pitanje, u kom procentu je telo u mogucnosti da konvertuje ALA u EPA i DHA. Radjena je studija, ucesnici studije konzumirali su laneno ulje ( u lanenom ulju se nalazi u obliku ALA ), krajnji rezultat je da suplementacija sa lanenim uljem nije dovela do povecanja DHA kao krajnjeg rezultata konverzije ALA u organizmu. Sto se tice procesa konverzije ALA u EPA, studijama je utvrdjeno da dolazi do odredjenog procenta konverzije, ali taj procenat je mali. Zato se postavlja pitanje koliko je korisno konzumiranje flax oil (lanenog ulja ) i samog lana kao izvora ALA. Istrazivanje radjeno od strane Plourde M, Cunnane SC godine 2007 bavilo se utvedjivanjem koji ce se procenat unetog ALA konvertovati u EPA a koliko u DHA. Ovom studijom je utvrdjeno da je doslo do konverzije u EPA i DHA, i to 5% u EPA a 0.5% u DHA. Medjutim treba obratiti na neke studije koje pokazuju da je konverzija u EPA i DHA znacajnija. Pre svega kod vegetarijanac kod kojih i ne cude jer je unos EPA i DHA iz zivotinjskih izvora nikakav a drugi slucaj je kod ljudi koji se nalaze na dijeti sa niskim unosom ugljenih hidrata. Ako sagledamo sta je zajednicko u ove dve studije, mozemo videti da je unos omega 3 veoma nizak tako da i to utice na krajnji rezultat.
Нема коментара:
Постави коментар